- Naše nasleđe na Kosovu i Metohiji je izuzetno bitan deo srpskog kulturnog prostora, njegova stožerna tačka - naveo je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i intervjuu za Pink.rs.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će do kraja aprila izneti predloge za rešavanje pitanja Kosova. Da li ste učestvovali u debati o toj temi, posebno imajući u vidu srpske spomenike kulture na prostoru Kosova i Metohije? Postoji li konkretno rešenje koje bi se moglo primeniti?
Stanje srpske baštine na Kosovu i Metohiji je pitanje kulturnog identiteta prvog reda. Naše nasleđe na Kosovu i Metohiji je izuzetno bitan deo srpskog kulturnog prostora, njegova stožerna tačka. Jedinstvo državnih organa, SPC i kulturnih poslenika iskazano prilikom glasanja za prijem tzv. Republike Kosova u Unesko dobar je primer da oko tema koje su čvorna tačka identiteta jednog naroda i rodno mesto jedne države treba da postoji konsenzus svih zainteresovanih aktera na javnoj sceni.
Kojim se alatima služite kada je reč o decentralizaciji kulture i koliko imaju efekta?
Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo je 25. decembra treći konkurs “Gradovi u fokusu” od 2016. godine koji pruža priliku lokalnim samoupravama da u značajnoj meri unaprede kvalitet kulturnog života u lokalnim zajednicama.
Osnovna namera Ministarstva kulture i informisanja je da podstakne razvoj lokalnih samouprava i da doprinese decentralizaciji kulturnog života kako bi kulturni sadržaji bili dostupni svim građanima Srbije.
Dobar primer je opština Novi Bečej koju sam posetio prošle nedelje. Novi Bečej je na konkursu iz 2016. godine “Gradovi u fokusu” poneo titulu “Grad u fokusu” i zadovoljan sam realizovanim projektima u tom gradu. Na ovaj način dobili su suštinsko pojačanje kulturne ponude i “vetar u leđa” za razvoj kulturnog života.
Zaista se trudimo da ohrabrimo, osnažimo, damo značajan i materijalni i tehnički podsticaj manjim sredinama i mislim da su prva dva konkursa doprinela povoljnom utisku.
Foto: Tanjug
U protekle dve godine na konkursima „Gradovi u fokusu“ podržano je 16 projekata iz isto toliko gradova - Novog Bečeja, Kikinde, Zrenjanina, Kragujevca, Užica i Šapca u 2016. godini, Bačke Palanke, Vlasotinca, Sremske Mitrovice, Šida, Vranja, Kraljeva, Bele Palanke, Mionice, Trstenika i Kučeva u 2017. godini, sredstvima u ukupnom iznosu od 291.963.442 dinara.
Takođe, u cilju što uspešnijeg sprovođenja konkursa “Gradovi u fokusu 2018” Ministarstvo kulture i informisanja ga je po prvi put raspisalo pre početka kalendarske godine na koju se odnosi kako bi lokalne samouprave imale više vremena za raspisivanje javnih nabavki i efikasnu realizaciju odabranih projekata.
Na ovaj način lokalne samouprave veoma uspešno realizuju svoje projekte čime u značajnoj meri doprinose razvoju kulture i otvaranju novih vidika. Gradovima pomažemo i putem drugih konkursa iz oblasti savremenog stvaralaštva i kulturnog nasleđa.
Dugo se, strateški radilo na tome da se ćirilica potisne
Nedavno ste rekli da su zaštita ćirilice i jezika presudni za kulturološki opstanak društva. Na koji način će zaštita jezika i pisma biti obuhvaćena Strategijom razvoja kulture i zbog čega je potrebno na tom planu preduzimati posebne mere?
U uslovima globalne komunikacije, zbog dominacije engleskog jezika, razvoja industrije zabave, interneta, sasvim je objašnjiva prevlast latiničnog pisma. A ne treba ni zaboraviti da se dugo, strateški radilo na tome da se kod nas ćirilica potisne, da je zanemarimo. Stvari se ne menjaju niti uređuju samo zakonskim propisima, bitno je ukazati da nam je nešto važno.
Međutim, Ministarstvo kulture i informisanja ostaće istrajno u nastojanjima da ćirilica osnaži svoj status u društvenoj komunikaciji, ne samo zbog njenog istorijskog značenja za identitet srpske kulture. Na to nas obavezuje i Ustav naše države. Jedno pismo živo je onoliko koliko se koristi i nastojali smo da sagledamo načine oživljavanja ćirilice u službenoj ili javnoj upotrebi, što je svuda u svetu jedno isto.
U Strategiji razvoja kulture Republike Srbije označene su mere koje bi trebalo pažljivo i odgovorno razraditi. Poreske olakšice za objavljivanje listova i časopisa na ćirilici, izdavačima za ćirilična izdanja, na primer. Ali, taman posla da će puka ćirilica biti jače merilo od realne vrednosti izdanja, kada se bude odlučivalo o otkupu knjiga za biblioteke ili o finansijskoj podršci izdavaštvu, kao što nam podmeću u javnosti. Vrednost pre svega, a ćirilica je dopunsko merilo.
Moram da ponovo istaknem da Ministarstvo kulture i informisanja smatra da se ovim merama ne potiskuje latinica, koja će i dalje imati širok i slobodan prostor. Dobra je strana što upotrebljavamo dva pisma, ali to ne znači da ne treba čuvati ono što je mnogo više naše. To nam je ostalo od naših velikih prethodnika.
Najavili ste da će rekonstrukcija Narodnog muzeja biti završena u toku 2018. godine. Da li je u planu obnavljanje još nekih ustanova kulture?
Završetak radova na Narodnom muzeju je prioritet Vlade Republike Srbije i Ministarstva kulture i informisanja i izvesno je da će radovi na rekonstrukciji biti gotovi do kraja marta 2018. godine, a nakon toga će se raditi na stalnoj postavci i Muzej će biti otvoren do kraja juna naredne godine.
U formalnom smislu kapitalnih investicija kao što su rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti, odnosno Narodnog muzeja neće biti u 2018. godini, ali podsećam da ima velikih projekata: radi se na izgradnji Narodnog pozorišta u Subotici, na novoj zgradi RTV Vojvodine, na obnovi Hilandara. Takođe, napominjem da se sve vreme, tokom cele godine, intenzivno radi na takozvanim manjim projektima u ustanovama kulture širom zemlje.
Deo medija pokušao da negira rezultate koje su postigli predsednik Vučić i Vlada
Tokom 2017. godine pojedini mediji su vodili brutalnu kampanju protiv predsednika Srbije i otvoreno stajali na stranu opozicije, istovremeno tvrdeći da je ugrožena sloboda medija. Kako Vi kao ministar koji je zadužen i za informisanje to komentarišete?
Vaša zapažanja su tačna i smatram da je ta pojava prisutna samo kod dela medija, koji se trude da umanje sve ono što su predsednik Republike Srbije i ova vlada učinili u prethodnom periodu, a to su rezultati koje je zaista teško negirati i za šta su stigle pohvale i međunarodne javnosti. Potrebno je podići svest novinara, urednika i čitave javnosti o tome šta zaista znači sloboda medija, jer primećujem da se u okviru ove velike teme slobode medija neretko zaboravljaju elementarno vaspitanje i čvršći etički kodeks.
Ministarstvo kulture i informisanja bilo je predlagač medijskih zakona koji se temelje na principima slobode medija i zaštite novinara od pritisaka, pretnji i ucena i zalagalo se za doslednu primenu tih principa. Uređivačka politika medija je slobodna u okvirima koje određuje zakon.
Usvajanjem Nove medijska strategije koja se donosi za period od pet godina, steći će se uslovi za bolje funkcionisanje medijske scene i eventualnu korekciju pojedinih postojećih zakonskih rešenja i uočenih problema u praksi.
Foto: Tanjug
Javnosti su malo poznati detalji iz Vašeg privatnog života. Kako se odmarate od brojnih poslovnih obaveza i koju muziku volite da slušate?
Odmaram se čitanjem, fizičkom rekreacijom, brzim šetnjama, a volim umetničku muziku, naročito Šopena, džez i francuske šansone.
Našim čitaocima preporučuje "Fantoma iz opere"
Na koncerte umetničke muzike odlazim rado i često kada god mi obaveze to dozvole, a naročito na nastupe Simfonijskog orkestra RTS-a i Bojana Suđića. Predstave koje bih preporučio vašim čitaocima su “Fantom iz opere” (Pozorište na Terazijama), “Avgust u okrugu Osidž” (Atelje 212), “Deca Radosti” (Atelje 212) i “Hamlet” (JDP).
Da li idete u teretanu i koliko vodite računa o ishrani?
Ne idem u teretanu, međutim vežbam kod kuće i u prirodi kada god mi to obaveze dozvole. A što se tiče ishrane o njoj koliko-toliko vodim računa.
Snežana Milovanov Marković
